.

Ovde, niže,  možete naći šta Vaše softversko rešenje treba da obuhvati.

Vaš rad mora da je originalan i absolutno Vaš i isti branite.Prema tome iako svi student  rešavaju isti problem, ne prihvataju se ista oftverska rešenja.

Takodje, u dogovoru sa predmetnim nastavnikom (uz njegovu saglasnost), možede definsati drugi zadatak.

Formirati korisnički softver koji obezbedjuje:

1)

Definisanje parametara komunikacije kada se ista ostvaruje korišćenjem fizičkog nivoa RS-485.

• Obezbedjuje korisniku da odredi koji od uredjaja iz familije ADAM (in a kojim adresama)  su na 485 mreži.
• Za pronadjene uredjaje (iz prethodnog stava) pronalazi parameter njihog setovanja.
• Obezbedjuje korisniku da promeni adresu i parameter setovanja bilo kog od uredjaja iz prethodna dva stava.

Pri tome, obezbedjuje podešavanje parametara koji se odnose na ulazne, izlazne i alarmne signale kao i adrese sledećih uredjaja iz familije Adam (uključuje i višekanalne uredjaje, familije Adam):

Ref. 1.          Svih uredjaja za merenje temperature platinskim otpornim mernim pretvaračima (standardni  Alpha“395” – ITS 90). Pri tome voditi računa da korisnički softver uključuje i opcijedvožične,trožične i četvorožične veze mernog pretvaarač.

Ref. 2.          Svih uredjaja za merenje temperature standardnim termoparovima.

Ref. 3.          Svim uredjajima za merenje naponskih signal  (obezbediti korisniku da definiše da li će se koristiti  zajednički ili posebni referentni “nulti” nivoi (SE ili Dif.)).

Ref. 4.          Svih uredjaja koji obezbedjuju trožično merenje otpornosti.

Ref. 5.          Svih uredjaja za merenje strujnih signala.

Ref. 6.          Svih uredjaja za merenje frekventnih ulaznih signala (obezbediti kumulativno brojanje impusa kao i merenje frekvencije)

Ref. 7.          Svih uredjaja za merenje pomoću mernih pretvarača na bazi Vitstonovog (Wheatstone-ovog)  mosta, pri čemu treba obezbediti i deo korisničkog softvera koji omogućava definisanje nivoa napajanja mernog pretvarača.

Ref. 8.          Svih uredjaja za digitalne ulazne i izlazne signale (uključujući i uredjaje sa relejim na izlazu).

2)

Definisanje i/ili izbor (od već pripremljenih koje će biti definisane u softveru) naredbi koje se šalju ka već podešenim uredjajima na mreži u cilju testiranja. Deo za slanje i prije ovih naredbi sa rutinama za servisiranje grešaka.

3)

Definisanje i/ili izbor (od već pripremljenih koje će biti definisane u softveru) naredbi koje se šalju ka već podešenim uredjajima na mreži koji su predvidjeni za merenje analognih signal, a u cilju kalibracije (podešavanje “offset”-a).

5)

Definisanje odnosa izmedju izmerenih signala i “inženjerskih” veličina tj. unošenje odnosa izmerenih napona, struja,…. i merne veličine mernih pretvarača (definisanje scale i offset parametra) za svaki od mernih kanala, gde je to potrebno.

4)

Definisanje mernog algoritma u smislu: Definisanje seta naredbe koje čine “blok” koji će se, sa definisanom učestanšću slati ka uredjajima na mreži kao i deo programa za servisiranje odgovora uredjaja, vizualizaciju izmerenih veličina i njihovu akviziciju, sve to u realnom vremenu.

 Pri tome merni algoritam odnosno “blok” naredbi treba da obezbedi:

Merenje protoka (frekvencija, bez upotrebe  “gate” signala),

Merenje protoka (frekvencija, sa upotrebom  “gate” signala),

Merenje protoka na bazi diferencijalnog pritiska (protokomer sa blendom),

Merenje temperature prema Ref. 1.

Merenje temperature prema Ref.  2.

Merenje temperature korišćenjem dva radiojaciona merna pretvarača koji rade po Plank-ovom zakonu zračenja, a osetljivi su: jedan na talasnoj dužini 2.2 microm, a drugi na talasnoj dužini od  8.3 microm – “dbobojni” radijacioni termometar (Ref. 3).

Merenje absolutnog pritska (Ref. 3, Ref. 7).

Merenje reativnog pritiska (Ref. 3, Ref. 7).

Merenje diferencijalbog pritiska (Ref. 3, Ref. 7).

Merenje pomeranja na osnovu ortpornog mernog pretvarača (Ref. 4).

Merenje pomeranja na osnovu dvokanalnog mernog pretvarača sa diskretetnim izlazom (inkremetalno merenje pomeranja – Ref. 6).

Merenje brzine pomoću dvokanalnog mernog pretvarača sa diskretetnim izlazom (inkremetalno merenje pomeranja – Ref. 6).

Merenje relatvne deformacije (Ref. 7).

Identifikacija položaja  mernog pretvarača ugaonog pomeranja sa diskretnim, apsolutnim izlazom sa 8 različitih položaja (Ref. 8).

Identifikaciju stanja digitalnih ulaznih signala (Ref. 8).

Zadavanje stanja digitalnih izlaza – pojedinačno za svaki digitalni izlazni kanal (Ref. 8).

Zadavanje stanja digitalnih izlaza – grupno, za sve digitalne izlazne kanale (Ref. 8).

Obezbedjivanje (u  okviru mernog algoritma) servisne rutine koja omogućava korisniku da definiše status digitalnih izlaznih veličina na osnovu nivoa izmerenih veličina.

Student treba da preda i brani rad na sledeći način.

1. Po završetku rada, isti se, isključivo sa e-mail adrese koja je registrovana na ime studenta (!),  dostavlja na e-mail adresu: [email protected]. Student zadržava sva prava korišćenja dostavljenog materijala (kako tekstualnog tako i softverskog dela). Predmetni profesor zadržava rad samo u svojoj arhivi i ne distribuira ga niti celog niti u delovima trećim licima uključujući tu  i lica sa T.F. “Mihajlo Pupin”
2. Pored toga, na istu e-mail adresu, a isključivo sa e-mail adrese koja je registrovana na ime studenta (!), dostavlja se izjava da su svi tekstualni i softverski delovi rada dostavljenog u e-mail-u **** (**** = navesti e-mail iz tačke 1) uradjeni od strane studenta i da predstavljaju njegov originalni rad, da ne postoje delovi teksta ili softvera preuzeti iz drugih izvora, i da rad nije i neće biti dostavljen trećim licima.
3. U ćeljenom i prethodno dogovorenom terminu koji  nije u periou kraćem od 5 radnih dana od završetka aktivnosti navedenih u 1 i 2 iznad, , student pristupa odbrani rada. Ista se može obaviti pre ispitnog roka.